Sigurno ne postoji
Igranje na sigurno zvuči kao dobra ideja dok ne shvatiš da nije. Jer “sigurno” ne postoji. Mama je ležala u Petrovoj, ušao sam i sjeo pokraj kreveta. “Sve sam radila po P.S.-u. Imala sam uvijek petice, išla na harmoniku, trenirala sportove, fakultet završila u predroku, imala obitelj, radila… I sad sa nepunih 50 godina ležim u krevetu i znam da neću dugo...”
Sigurno ne postoji. “Bezumniče! Već noćas duša će se tvoja zaiskati od tebe! A što si pripravio, čije će biti?” Sigurno ne postoji. Igor mi je na putu za Ljubljanu pričao o 3-godišnjaku koji je išao s njegovim sinom u vrtić. Neka zarazna bolest, bolnica, milijun antibiotika, otkazivali su organ po organ, liječnici se trudili, zvali pola Europe, iskustava i pokušali sve… Nije išlo. Sigurno ne postoji.
Hvala Ti Bože na današnjem uvidu…